Blog

Gugl: više od polovine novca za internet oglase je bačeno

Pre 3 godina
Trendovi

Pomislite na broj ljudi koji u našoj zemlji koristi Gugl ili društvene mreže – obično na to mislite kad se govori o internet oglašavanju → mogućnosti. Kada jedan od glavnih „igrača“ u industriji prizna da polovina oglasa prosto ne prolazi, vreme je da se setimo da smo platili samo prikaz, a ne nečiju pažnju.

Pre svega, da se upoznamo sa istinom – polovina, moglo bi se reći i makar polovina oglasa koje ste platili na internetu prosto ne služi nikakvnoj svrsi. Ovo nije teorija zavere, nije nepromišljena izjava – Gugl je ovo sam pokazao, tačka.

Polovina novca koji uložim u reklamiranje je bačen novac, problem je u tome što ne znam koja polovina.

John Wanamaker

Izvor: Tax Credits.

Ova čuvena marketinška izjava nije više tako nova, ali postoje sve noviji načini da taj problem rešimo. Neki zamišljeni prosečni korisnik interneta već bi s osmehom rekao „ko uopšte klikće na oglase?“ Teška i otrežnjujuća istina za veliki broj marketara svakako će biti u tome da se ne radi baš o polovini... Ako uzmemo da marketing čini, u proseku, 20% budžeta svake kompanije, a ujedno 90% zarade giganata kao što je Gugl, onda se moramo zapitati:

  • Koliko su oglasi zapravo neefikasni?
  • Zašto ti oglasi ne funkcionišu?
  • Šta da uradimo umesto toga?

Kompanija ComScore koja se bavi veb metrikom objavila je izveštaj u kome kaže da 46% oglasa niko nikada ne vidi. Ne samo to, nego veliki broj izmerenih pregleda čine „roboti“.

Po istraživanju firme Spider.io jedan zaraženi kompjuter može da napravi milijarde lažnih pregleda. Te preglede firme su platile, a da oglasi nikada nisu ni bili pred okom publike. To je kao da puštate televizor u praznoj sobi. Možemo li se pomiriti sa zakonima tako velikog neuspeha?

Definicija neuspeha

Gugl kaže ovako:
Da bismo neki oglas uopšte mogli da zovemo vidljivim neophodno je da makar 50% piksela koji ga čine budu viđeni na ekranu i to u trajanju od najmanje 1 sekunde.

Isti izvor dalje procenjuje da, prema ovoj definiciji 50,2% oglasa spada u kategoriju vidljivog oglasa. Govorimo o pristupu ljudskim očima – ne aktivnoj pažnji. Naravno, na tu vrstu vidljivosti utiče još faktora:

  • mesto oglasa na strani,
  • pozicija oglasa u odnosu na sadržaj,
  • veličina oglasa,
  • pa čak i to kojoj industriji oglas pripada.

Nemali broj marketara uzda se u tzv. zakone velikih brojeva, logikom, ako oglas vidi dovoljno veliki broj ljudi, zadovoljiću se procentom. Muka internet oglasa, na žalost ili na sreću, ne završava se na prilagođenosti ljudskom oku.

Možda je problem u nama?

Stavite se na tren u perspektivu korisnika: seda za kompjuter, otvara pretraživač, Gugl pretrage i kuca ime brenda: Nike. Na ekranu se pojavi plaćeni oglas firme i isti sajt, prvi ispod toga u pretrazi.

Izvor: QZ.

Ovaj oglas je plaćeni oglas, deo neke onlajn marketing strategije – svi žele da budu visoko kotirani na Gugl pretrazi, ali ovo je donekle suludo. Problem sa oglasima uz pretragu je u tome što vićina ljudi zapravo tačno zna šta traži i prema istraživanjima koje je sproveo eBay, ovakvo oglašavanje ne pruža „nikakve značajne kratkoročne koristi“. Upravo zbog toga svi trendovi pokazuju da ljudi traže i više veruju drugim ljudima i njihovim iskustvima kada nešto kupuju.

Možemo li prebrojati koliko ljudi je u pretragu ukucalo ime nekog brenda, a da su već odlučili da će kupiti? Koliko puta samo proveravamo cenu, tražimo specifikacije proizvoda ili tačnu adresu ili telefon službe za podršku? Na kraju, ista studija I-beja pokazuje da oni koji zapravo kliknu na najveći broj oglasa, uopšte ne trpe nikakav uticaj od njih – to bismo mogli nazvati problemom previše informacija. Teško je poverovati da se svi ovi problemi odnose samo na Gugl ili samo na Fejsbuk – u pitanju je širi problem u pristupu.

Dan posle sutra

Na tren se možemo zapitati da li internet marketing uopšte funkcioniše i ima li budućnosti za marketare. Ne samo da budućnost postoji, već može biti jako svetla, iako je još uvek tek ponekom jasna.

Moramo prekinuti besmislenu očaranost tehnološkim mogućnostima i vratiti se na osnovno. Priznajmo da i sami skrećemo pogled i okrećemo kanal kad vidimo oglas, a to rade i svi ostali. Mi želimo da uključimo potencijal cele internet zajednice. Upravo iz ovih razloga pažljivo selektujemo ciljne grupe i insistiramo na tome da suština nije u prodaji integriteta Shapera ni po koju cenu. Na kraju ujedinjena kreativnost svih korisnika u procesu razmene informacija, a reklamiranje to i jeste, daje rezultate koji se zovu BeeShaper.