Blog

Jedan novi internet – Internet of Things

Pre 4 godina
Trendovi

Do sada je internet bio globalna mreža koja povezuje računare, međutim razvojem vaj-faj i blutut tehnologije, i jednostavni termostati ili sijalice mogu biti povezani na mrežu. Tako već neko vreme, na najvećim svetskim konferencijama iz oblasti komunikacija, svi, od najmanjih startapova do najvećih kompanija, polako pred korisnike iznose ceo novi internet, pun najrazličitijih stvari. Kako će se internet mreža prilagođavati naletu ogromnog broja novih uređaja? Šta će se sve promeniti?

Pametni novi svet

Mnogo puta smo čuli za pametne telefone, neko je možda čuo i za pojam „pametne kuće“, ali danas se sve češće čuje o različitim „pametnim“ proizvodima, koji se već mogu kupiti, i to već sada po ne tako nezamislivim cenama. Na poslednjoj CES konferenciji uprvo to je bio jedan od fokusa - o tome smo već pisali. Ono što, na primer, pametni termostat čini pametnijim od njegovog starijeg brata (kako bismo uopšte zvali običan termostat?) je samo to što je ovaj pametniji napravljen sa malim vaj-faj ili blutut priključkom. To možda ne zvuči tako pametno (nekada se svaka stvar bolje prodavala ako ima sat ili digitron na sebi), ali uz novu klaud tehnologiju i sopstvenu aplikaciju, ispostavlja se, ovo čini ogromnu razliku.

Zamislite da je sve povezano – svaki aparat koji vam može pasti na pamet i koji radi na struju. Tek tada ćete dobiti ideju u kom smeru se razvija moderna tehnologija. Počeci su naravno skromni u poređenju s maštom: televizor koji sam ume da se isključi kad se pred njim uspavate, sijalice koje se same pale kada uđete u sobu noću, takve stvari. I gde su uopšte stali sa pričom o tzv. „pametnim kućama“ o kojima smo slušali još kao deca?

Zuni

Bajka o budućnosti ili proizvod iz kataloga?

Neki još uvek nisu uvereni da će se takvi uređaji razviti na vreme da budu korisni našoj generaciji. Verovatno mnogi veruju da će proći godine dok taj talas internet mode stigne do nas ili čak da je u pitanju moda i da su to mahom zanimljivi gedžeti. Istina, ipak, ne može biti dalje od ovakvog načina razmišljanja.

Pomenuti termostati uz aplikaciju koja omogućava korisniku da ih kontroliše npr. preko mobilnog telefona, mogu napraviti značajnu uštedu u potrošnji energije. Samsung, recimo, radi na posebnoj aplikaciji koja bi omogućavala da kamere pred vašim vratima prepoznaju lica, pa je sada samo pitanje koliko vrednujemo svoju bezbednost. Pametni automobili mogu da u svoj softver prime naš dnevni plan, naprave putanju i u realnom vremenu obaveste ljude sa kojima imamo sastanak da kasnimo i za koliko stižemo. Podaci koji se sakupljaju na ovaj način mogli bi se višestruko iskoristiti: veliki gradovi bi mogli da sračunavaju kada će se i u kom delu grada javiti gužva, koja mesta za parking su slobodna i sl.

U principu, potrebna tehnologija za sve ovo nije nešto čemu se nadamo za desetak godina – sve ovo može se primeniti već sada. Ono što koči celu priču, osim implementacije, ipak sa razlogom vredi sačekati.

Novi internet – nova pravila

Prvi problem koji se već nazire, jeste podeljenost među najvećim tehnološkim brendovima. Danas sve skoro veće kompanije rade na razvoju IoT (Internet of Things) tehnologije: LG, Epl, Gugl, Samsung, Filips… Na žalost, zaštita proizvoda uvek ide preko razvoja posebnog softvera koji služi samo njihovim proizvodima. To značajno otežava (ili čini nemogućim) stvaranje jedinstvene infrastrukture koja bi mogla da primi i tumači te podatke – a radi se o ogromnoj količini informacija.

Worldstream

Istorija pamti i veće probleme sa standardizacijom i zato već postoje različite grupe, kao što su AllSeen Allience (u njoj su LG, Majkrosoft, Panasonik, Soni i drugi) i Open Interconect Consortium (u ovoj grupi je Cisko, Intel i HP) koje aktivno rade na uvođenju jedinstvenog standarda. Nije teško poverovati da će se pre ili kasnije na ovoj temi slomiti koplja između iOS-a i Androida, ali ima šanse i za drugačiji rasplet.

IBM je uložio preko tri milijarde dolara u razvoj IoT tehnologije i to u partnerstvu sa kompanijom koja se bavi prognozom vremena. Sama ideja zvuči grandiozno i genijalna je i iz perspektive korisnika i iz perspektive kompanije, jer mnoge stvari zavise od meteoroloških uslova. Uz modernu tehnologiju nije ni malo nezamislivo povezati moćan softver sa malenim stanicama u bukvalno svako mestu i kao rezultat dobiti razvoj vremenskih uslova u realnom vremenu. Da li biste kupili telefon koji GPS-om šalje informacije o vremenu sa mesta na kome se vi nalazite?

Problem bezbednosti

Još jedan, jednako veliki kamen spoticanja u priči o IoT-u – kontrola i bezbednost. Da li iko može da predvidi i izmeri porast broja prijemnika koji dobijaju i odašilju podatke na veb? Lični podaci se mogu naći u pogrešnim rukama, a tu je naravno i širi problem – briga za nacionalnu bezbednost.

U Americi je FTC (Savezna komisija za trgovinu) već ukazala na potencijalne probleme i moguće zloupotrebe. Na žalost, oni nemaju ovlašćenja, tako da, bar za sada, sve ostaje na nivou preporuke. Teško je reći da li će i koja kompanija poslušati preporuku ili rizikovati bes svojih klijenata ako informacija procure. Činjenica da se ogromna ulaganja usmeravaju upravo u ovaj deo internet industrije samo pojačava brigu kod običnih ljudi i pritisak za donošenje jasnih regulativa raste. No, do tada, korisnici su prepušteni sebi.

Velika moć i još veća odgovornost

Bez mnogo truda, IoT bi mogao da reši mnoge probleme, ostvari značajne uštede u energiji i drugim resursima i da nam usput olakša život. U jednom novom ruhu, rekli bi stariji, istorija se ponavlja: velika promena znači potencijalno veliku priliku da učinimo nešto dobro za celo čovečanstvo i za svet oko sebe. S druge strane, ovo je još jedan izazov koji će pokazati da li smo dorasli svom napretku i umemo li da od njega zaštitimo i sebe i druge. U svakom slučaju, dva sveta, ljudi i uređaja, postaju sve bliži, a budućnost čeka iza ugla.

The Electrochemical Society